Аутор: Danica

Sećajući se mog oca

Ne mogu još uvek, tačno je tri meseca nakon tatinog odlaska iz fizičke dimenzije ovog sveta, da objasnim i opišem šta se desilo sa tatom, sa mnom, i sa svime. Sve se tako brzo izdešavalo da moja percepcija ovdašnjih događanja još uvek pokušava da sve posloži. Stoga, i suštinski kako je tata ostavio veliki legat iza sebe, ne samo nas decu svoju, nego i kreativno, muzičko stvaralaštvo i naučno delo i rad u nastavi, i hor, ovde želim da se setim tate u fragmentima kako su mi nadolazili nekoliko dana pred njegov odlazak kao i danima nakon svih dešavanja.

tata i ja, jul. 2017

Za one pak zainteresovane za radnu kratku biografiju profesora Radovanovića, kako je bila izložena u tradicionalnim medijima tog dana, mogu nakon ovog mog random sećanja da pročitaju u paragrafu nakon ovog teksta, jer tata je bio mnogo više od profesora, i mnogo više od dirigenta hora i muzičkog stvaraoca.

Delim pojedine i fragmente o mom ocu iz mog i njegovog sećanja koji se ne mogu naći u zvaničnim biografijama, intervjuima ili video zapisima. Delić sećanja na njegovu nesumljivo veliku i jaku ličnost.

U dnevnom boravku sedimo za klavirom. Imam 3 godine. Možda manje, možda malo više, šiške i dva repa. Sedi tata  svira klavir, a ja pored njega sa mikrofonom pevam. Magentofonske trake stoje pored i snimaju nas. Ja sam srećna devojčica i osećam se veoma važno u tom trenutku. Tata je bio jako strpljiv sa mnom i ako treba 5 x ponavljamo istu strofu. Isto je bilo i sa sviranjem klavira. Ajde Kato ajde zlato, ajde sa mnom celer brati…I tiho noći moje zlato spava…

Vožnja u kolima. Imam 4 godine. Krenemo u Grčku noću na letovanje, tata vozi, i negde sat i po od polaska, shvatim da smo zaboravili moju omiljenu lutku bez koje ne mogu da zaspim. Moj tata zaokrene kola i vrati se natrag do kuće po moju lutku. Takav je car tata bio.

Opet mala devojčica, majka sprema nedeljni ručak, otac me vodi u šetnju na Bagdalu, oko prvog maja. Inače, tata me je vodio na utakmice Crvene Zvezde, kao malu, kako su meni izgledali navijači tih godina daleko drugačiji nego ovi današnji. Dakle, sedimo tata i ja na klupi na Bagdali, sami meni noge vise, mala sam bila, sedimo i posmatramo svet koji šeta ili trči. Pored nas zastane čovek koji je trčao krug, u šorcu i zulufima, tada su zulufi bili moderni. Stao je da se javi i popriča sa tatom, klasične priče o kulturi, muzici, pozorištu. Čika nasmešen me je pomilovao po kosi i nastavio da trči. To je bio naš glumac Đuza Stojiljković.

Dosta godina kasnije, 2011, tata i ja sedimo isto na Bagdali, ovog puta on mi pravi društvo da istrčim krug – dva. On pešaka, tada je imao 74. Opet smo sedeli u mojoj pauzi na klupi i posmatrali svet i pričali. Nas dvoje.

Poslednjih nekoliko meseci tata mi je ispričao nekoliko prelepih njegovih sećanja, kao što su njegovo prvo letovanje na moru, na hrvatskom primorju pre 70 godina, kao i sećanja na studentske dane na Muzičkoj akademiji u Sarajevu.

Tata je rođen u siromašnoj porodici u Kruševcu pored porte i Lazarice, i veoma rano je ostao bez oca, na samom završetku Drugog svetskog rata. Logično, svog dedu Milutina nikada nisam imala prilike da upoznam. Kao mali, odrastao je uz majku, sestru i učitelje i učiteljice, kasnije nastavnike i profesore, i uticaj tadašnjeg društva je bio nesumnjiv.

Prvi put, kako mi je zimus tata ispričao, zainteresovao se za muziku zahvaljujući džez muzici. U gradu je, odmah nakon rata, postojao džez orkestar, koji je predvodio Nemac Herbert, kako se zvao, i koji je svirao trubu. Zamislite malo dete bez oca koje nakon užasa rata nalazi utočište u muzici. Tata je bio oduševljen tom novom tada muzikom zvanom džez i upravo tada odlučio je da studira muziku, tako je i otišao kasnije na Akademiju muzičkih umetnosti u Sarajevo.

Tako je sve počelo, njegov rad sa klasičnom muzikom, metododologijom, i metodikom muzičke nastave, vođenjem hora, a i džezom.  Tata je doživeo da gleda i sluša uživo u Beogradu Luja Armstronga, i Dizi Gilespija, i Majlsa Dejvisa. Tata je bio čovek stare škole gospodina, znanje, kreativnost, praktičnost u jednom, pri tom održavajući etički, društveni (sa svim anti-komformističkim iznimkama koje sam nasledila od njega) i porodični kondukt. Muzika, stvaranje, pedagogija, metodika rada u nastavi, vođenje kamernog muškog hora 40 godina, sve je to obeležilo njegov radni životni vek. Porodica, deca, supruga, putovanja  prijatelji, beleže njegov privatni život.

Kada je tata otišao, pored nesumnjive tuge i bola, osetila sam neobjašnjivu uzvišenu, transcedentalnu energiju, mirnoću i ljubav, kakvu ne mogu rečima da opišem. Napisala sam mu oproštajno pismo koje su mu stavili u džep sakoa, i održala kratki govor na dan ispraćaja. Poslednjih nekoliko dana, jednog popodneva, tata je i tada hvatao ritam i pevao u bolničkoj sobi na sveopšte naše oduševljenje i radost. Muzika je uvek bila njegov život. Nesumnjiv i veliki je njegov uticaj na moj kreativni i naučni razvoj, nesumnjiv je uticaj na njegovu impregnaciju umetničkog semena u moju personu i u moj život.

I zauvek sam mu zahvalna na svemu što me je naučio, što mi je pružio i čime je oplemenio moj život, zauvek u sećanju, zauvek u srcu.

 

prof. Milorad Radovanović – Gale, kratka biografija

Mr Milorad Radovanović, rođen 1937. u Kruševcu, istaknuti je profesor i muzikolog, koji je značajan doprinos dao razvoju horske muzike u Kruševcu, Srbiji i šire. Osnovnu školu i Gimnaziju završio  je u Kruševcu, studije muzike započeo na Akademiji u Sarajevu, nastavio i završio na Muzičkoj akademiji u Beogradu (1970). U Beogradu, na Fakultetu Političkih nauka stekao je naučno zvanje magistra.

Kao profesor i muzički pedagog radio je u kruševačkoj Gimnaziji, Pedagoškoj akademiji za obrazovanje učitelja, kao i višoj školi za obrazovanje vaspitača. Više decenija umetnički rukovodliac i dugogodišnji dirigrent Kamernog muškog hora Stanislav Binički u Kruševcu.

Objavio je veći broj stručnih radova i knjiga.

 

Nagrada za najbolji akademski rad

Znam da malo kasnim sa informacijom, prošlog meseca na događaju PRijem2016 sam dobila nagradu za najbolji akademski rad – doktorat za 2015. godinu! Velika je čast dobiti nagradu za najbolji akademski rad pogotovo što se nisam nadala istoj. Svi koji su upoznati sa mojim istraživanjem znaju koliko vremena i energije sam uložila u ovaj rad. Veliko hvala Društvu Srbije za odnose s javnošću i žiriju na ukazanom razumevanju i prepoznavanju važnosti teme istraživanja. Manuskript možete preuzeti i pročitati ovde. Ako je neko zainteresovan da prevede na engleski, neka mi se javi na email. Hvala.

Ovo je referenca za citiranje:

Radovanović, Danica. Uticaj internet zajednica na komunikaciono – društvene procese u umreženom okruženju. Doktorat, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, 2015.

Incijativa davanja

Pre nekoliko dana mi je bio rođendan i nekako sam osećala inspirisano da pomognem* one dobrotvorne organizacije koje lično rezoniraju sa mnom ili osobom koji ima važnu ulogu u mom životu. Ove godine, to su organizacije za koje sam izdvojila 15% od mojih prihoda, a ja vas ohrabrujem da učinite isto, ako želite i ako možete.

crveni-krstCrveni krst Srbije. Doprinela sam za pomoć deci i programu socijalne inkluzije. Ova pomoć je očigledna jer u Srbiji postoji posebna potreba da se pomogne deci sa posebnim potrebama i deci bez roditeljskog staranja ili doma. Ovde možete napraviti donaciju, pogledajte instrukcije.

 

wikimediaWikimedia Foundation. Ulaganje u znanje je najbolja stvar koju možete da učinite za sebe i za druge. Fondacija Wikimedia stoji iza projekta Wikipedia – prve online, kolaborativne, transparentne, korisnički generisane enciklopedije na Internetu, veoma važne za budućnost obrazovanja, i koja vam pomaže (bilo da ste svesni toga ili ne) da razvijate svoje veštine digitalne pismenosti. Ovde možete donirati.

 


ICAFInternational Child Art Foundation (ICAF)
. Verovatno ste primetili moj raniji blog post o ICAF aktivnostima. ICAF služi deci širom sveta, to je organizacija koja upotrebljava razne vrste umetnosti za izgradnju veze razumevanja i kreativnosti i empatije kod dece. Pogledajte načine na koje možete pomoći ICAF-u.

 

 

alzheimer EUAlzheimer Europe.  Ovaj NGO ima za cilj podizanje svesti svih oblika demencije stvaranjem zajedniče EU platforme kroz koordinaciju i saradnju između organizacija Alchajmer u Evropi. Ovo mi je važno jer u Srbiji svest o demenciji kao bolesti zapravo i ne postoji i ovo je oblast koja zahteva istraživanje i razvoj. Uverena sam da poznajete nekoga ko je dijagnosticiran demencijom, u elektronskim medijima se malo priča o tome jer je Alchajmer i dalje društvena stigma. Možete pomoći organizaciji Alzheimer Europe kupovinom neke od publikacija – ovde.

*ovo je incijativa i poziv na akciju ličnim primerom.

Uticaj internet zajednica na komunikaciono – društvene procese u umreženom okruženju

Uticaj internet zajednica na komunikaciono – društvene procese u umreženom okruženju

Apstrakt

Struktura i dinamika društvenih zajednica na internetu ističu, proširuju i transformišu mogućnosti za društveno i poslovno povezivanje ljudi, primenom novih tehnoloških rešenja. Današnje internet zajednice se formiraju kroz različite veb-aplikacije i veb-strane za društveno umrežavanje koje pored društvenog i medijskog konteksta imaju za cilj najvažniju osobinu komunikacije: interakciju. Pored opisa komunikacionih procesa, njihove strukture i komunikacionih konvencija, u ovoj disertaciji se istražuju tehnološka i organizaciona struktura internet zajednica. Cilj je da se predstavi tipologija internet zajednica u Srbiji, od analize sadržaja, onlajn-upitnika i polu-strukturiranih intervjua kao metoda za empirijsko istraživanje. Središte ovog rada je da istraži upotrebu internet i veb-usluga, kao i komunikacionih mogućnosti koje pružaju nove digitalne tehnologije u svakodnevnoj i organizacionoj komunikaciji. Pored boljeg razumevanja globalne komunikacije i učešća organizacionih sistema i pojedinaca iz Srbije u datom procesu, ova studija ima za cilj da pokaže značaj i neizbežnost novih digitalnih komunikacionih tehnologija, kako u svakodnevnoj komunikaciji, tako i u savremenom obrazovanju i optimalnom protoku naučnih informacija. Primenom teorija digitalnih komunikacija i sociologije veba i empirijskih dokaza, u doktoratu će pažnja biti posvećena mogućnostima primene internet tehnologija u oblasti visokog obrazovanja. Kroz kategorije nove društvenosti i umreženog zajedništva, procesi saradnje i interakcije su istraženi i testirane su komunikacione mogućnosti internet zajednica u Srbiji. Analizirani su i predstavljeni novi fenomeni koje se pojavljuju u praksama komunikacije i učešća u naprednim inteligentnim sistemima, kao što je visokoškolska zajednica.

Ključne reči:

Internet zajednice, društvene mreže, komunikacijski procesi, digitalne nejednakosti, primena interneta u visokom obrazovanju, digitalni jaz

Prošle nedelje sam odbranila doktorat na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11.11.2015. (slučajnost ili Continue reading „Uticaj internet zajednica na komunikaciono – društvene procese u umreženom okruženju“

Istraživački rad u New Media & Society!

Istraživački rad u New Media & Society!

New_media_&_SocietyMoje najnovije istraživanje je objavljeno u časopisu New Media & Society, koji je  #1 časopis iz oblasti komunikacija (po Google Scholar-u).U radu, moje kolege i ja smo predstavili empirijske dokaze za postojanje različitih tipova digitalnih nejednakosti (digitalna pismenost, saradnja i komunikacija) u visokom obrazovanju u Srbiji. Elektronska verzija časopisa je dostupna, štampana izlazi u novembru.